Jedna šoljica kafe za 50 eura? Ne bih je probao čak ni da mi plate
Postoje kafe koje su skupe zato što dolaze sa malih parcela, rastu u zahtevnim uslovima, beru se ručno i prolaze kroz pažljivo kontrolisanu obradu. A postoji i kafa čija je cena godinama građena oko priče toliko neobične da je postala turistička atrakcija sama za sebe.
Zove se Kopi Luwak. Ako ste nekada čuli za „najskuplju kafu na svetu“ koja prolazi kroz probavni sistem životinje, govorimo upravo o njoj.
Cena jedne šoljice može u luksuznim ponudama da dostigne desetine eura, ali problem sa ovom kafom nije samo cena. Mnogo veće pitanje je način na koji nastaje i šta je ogromna potražnja uradila životinjama koje učestvuju u tom procesu.
Šta je Kopi Luwak kafa?
Kopi Luwak je kafa koja se tradicionalno povezuje sa Indonezijom. Azijska palmina cibetka jede zrele plodove kafe, a semenke prolaze kroz njen digestivni trakt i zatim se prikupljaju iz izmeta, čiste, suše, prže i pripremaju kao kafa.
Tokom prolaska kroz digestivni sistem dolazi do fermentacije i hemijskih promena u zrnu. Upravo na toj priči izgrađen je veliki deo reputacije Kopi Luwaka kao retke i neobične kafe.
Neobično, svakako. Ali neobično ne znači automatski i bolje.
Kako je ovakva kafa uopšte postala luksuz?
Tradicionalna priča o Kopi Luwaku vezuje se za prikupljanje zrna koja su ostavljale divlje cibetke. Životinje bi same birale zrele plodove, a ljudi bi kasnije pronalazili i obrađivali zrna.
Takav način proizvodnje je po prirodi ograničen. Ne možete jednostavno povećati količinu ako zavisite od divljih životinja koje se slobodno kreću i same biraju hranu.
Upravo je ta retkost pomogla da se stvori imidž luksuza. Kada je međunarodna potražnja porasla, retka kafa pretvorila se u veoma profitabilan proizvod.
Tu počinje problem
Velika potražnja dovela je do razvoja farmi na kojima se cibetke drže u zatočeništvu. Umesto da se zrna prikupljaju nakon što ih pojedu divlje životinje, cibetke se zatvaraju u kaveze i koriste kao deo proizvodnog procesa.
Istraživanja i organizacije koje se bave dobrobiti životinja dokumentovali su ozbiljne probleme na takvim farmama, uključujući ograničeno kretanje, loše higijenske uslove, neprikladnu ishranu i stres.
Studija objavljena u Journal of Applied Animal Welfare Science, koja je analizirala turističke plantaže sa cibetkama u Indoneziji, zaključila je da standardi dobrobiti nisu zadovoljavali propise i da nijedna posmatrana životinja nije ispunjavala svih pet osnovnih principa dobrobiti.
World Animal Protection takođe godinama upozorava da povećana potražnja za civet kafom podstiče hvatanje divljih životinja i njihovo držanje u neadekvatnim uslovima.
Ali zar ne postoji „wild sourced“ Kopi Luwak?
Postoji tradicionalni model u kojem se zrna prikupljaju nakon divljih cibetki koje se slobodno kreću. Problem za kupca je što je veoma teško pouzdano utvrditi poreklo svake kese koja se prodaje pod oznakama poput wild, natural ili ethically sourced.
Što je proizvod skuplji i što je autentičnu proizvodnju teže skalirati, to postoji veći podsticaj za pogrešno deklarisanje i falsifikate. Kod Kopi Luwaka taj problem je poznat godinama.
Zato atraktivna etiketa i visoka cena nisu dovoljan dokaz da je kafa zaista potekla od slobodnih životinja.
Da li je bar ukus opravdanje za cenu?
To je možda najzanimljivije pitanje. Činjenica da je neka kafa retka ne znači da će svakome biti ukusnija od odlične specialty kafe koja košta mnogo manje.
Naučni radovi jesu pokazali da civet-obrađena zrna mogu imati hemijske razlike u odnosu na običnu kafu. Međutim, istraživači su takođe ukazivali da deo razlike može da potiče od vrste kafe koju životinje biraju i činjenice da cibetke prirodno biraju zrelije plodove, a ne samo od samog procesa varenja.
Drugim rečima: postoji stvaran proces, ali marketinška priča oko njega često je mnogo veća od onoga što se može zaključiti o kvalitetu šoljice.
Cena nije isto što i kvalitet
U svetu kafe visoka cena može da bude posledica retkosti, malog prinosa, ručne berbe, zahtevne obrade, takmičarskih lotova ili izuzetnog senzorskog kvaliteta. Kod Kopi Luwaka u cenu ulaze i priča, egzotika i činjenica da ljudi žele da kažu da su ga probali.
To je važna razlika. Plaćate iskustvo i retkost, ali to ne znači da automatski dobijate najbolju kafu koju ste ikada pili.
Ako bismo birali gde da potrošimo isti novac, mnogo radije bismo ga uložili u nekoliko vrhunskih i potpuno sledljivih kafa različitog porekla nego u jednu šoljicu čija je glavna atrakcija način na koji je zrno prošlo kroz životinju.
Da li bismo je probali?
Ako govorimo o kafi sa nepoznatim poreklom ili kafi proizvedenoj uz držanje cibetki u zatočeništvu – ne.
Ne zato što želimo da zvučimo dramatično, već zato što svet kafe danas nudi toliko zanimljivih, transparentnih i kvalitetnih zrna da nema potrebe da se radoznalost zadovoljava proizvodom iza kojeg mogu da stoje ozbiljni problemi dobrobiti životinja.
Kafa je dovoljno fascinantna i bez toga.
Šta probati umesto Kopi Luwaka?
Ako želite kafu koja se zaista razlikuje od onoga što pijete svakog dana, tražite ono što je zanimljivo zbog porekla, sorte, obrade i ukusa – ne samo zbog neobične priče.
- single-origin arabike sa jasnim poreklom
- kafe sa natural ili honey obradom
- mikrolotove sa izraženim voćnim ili cvetnim profilom
- kvalitetne espresso mešavine sa potpuno drugačijim odnosom arabike i robuste
- sveže pržene kafe kod kojih proizvođač i pržioničar mogu jasno da objasne poreklo zrna
Takva kafa možda neće biti tema senzacionalističkog naslova, ali će mnogo češće dati ono što od dobre kafe zapravo tražimo: zanimljiv ukus i želju da napravimo još jednu šoljicu.
Najskuplje ne znači najbolje
Priča o Kopi Luwaku odličan je podsetnik da kod kafe ne treba mešati cenu, retkost i kvalitet. Ponekad iza visoke cene stoje vrhunsko zrno i ogromno znanje. Ponekad iza nje stoji pre svega odlična priča.
Zato nas mnogo više zanima šta je u šoljici, odakle dolazi i kako je proizvedeno nego koliko je neko spreman da je naplati.
A šoljicu od 50 eura? Ako je njena glavna vrednost u tome što je prošla kroz cibetku, mi ćemo je ipak preskočiti.
